Društvene mreže (Facebook nije jedini)
Izaberite željenu stranu:
Kao što se može primetiti gotovo na svakom koraku, Facebook je praktično postao sinonim za društvenu mrežu. “Nekada davno”, tačnije pre četiri ili pet godina, to nije bilo tako jer je krupne korake na tom planu napravio MySpace, ali je Facebook doneo drugačiji pristup. Izuzetno jednostavan interfejs koji je razumljiv svakome, bez obzira na prethodno iskustvo u korišćenju računara, kao i mogućnost komentarisanja statusa i “lajkovanja” svega što korisnik ili grupa ima na profilu, brzo su preoteli gotovo sve korisnike (i napravili više stotina miliona novih) vremešnom MySpaceu, čiji ograničen interfejs i pomalo zastareli koncept sa ovime nisu mogli da se takmiče.
Ivan Todorović
Društvene mreže (Facebook nije jedini)
Naravno, Facebook nije jedina društvena mreža (na sreću), ali je za ostale mreže koje su iole popularne karakteristično da imaju jasnu primarnu namenu koja čini stub kontaktiranja među korisnicima. To može biti muzika, fotografija, biznis i slično, a na ovim stranam pozabavićemo se kratkim pregledom nekolicine popularnih mreža ovog tipa. U ovom prikazu ćemo vas upoznati sa mehanizmom funkcionisanja društvenih mreža LinkedIn, Twitter, Last.fm i deviantART.
LinkedIn
Najprostije rečeno, LinkedIn je mreža poslovnih kontakata. Kao što mnogi znaju, u poslu je od odela i kravate daleko bitnije ono što se naziva „networking“, a što možete pronaći kod mnogih korisnika na Facebooku u listi interesovanja. Sajtovi koji služe za publikovanje CV-a i ponudu i potražnju radne snage nisu ništa novo, ali je LinkedIn to spojio na jako elegantan način. Ovde nećete imati mogućnost da „lajkujete“ klipove gde se neko okliznuo i pao, ili da posejete a potom požanjete poljoprivredne kulture u Farmvilu, ali ćete zato na jednostavan način moći da pretražujete po industrijama koje vas interesuju i pronađete osobe ili firme koje vam mogu biti od interesa. Takođe, i da budete pronađeni, na potencijalno obostrano zadovoljstvo. Ne treba ni sumnjati da svako ko iole drži do sebe, a pritom radi u granama industrije koje imaju imalo koristi od ovakvog načina održavanja kontakata, već ima profil na LinkedIn-u, pa se nemojte čuditi ako ovde pronađete kolege sa fakulteta i poslovne kontakte sa kojima ste već sarađivali.
Profil na ovoj društvenoj mreži pravi se veoma jednostavno – sve što je potrebno je ispravna e-mail adresa i, naravno, vaše ime i prezime (korišćenje šaljivih pseudonima na mreži ovakvog tipa jednostavo nema smisla). Nakon toga sledi ubacivanje vaših informacija koje su relevantne za ostale posetioce, pa se na ovaj način praktično sastavlja uređeni CV standardizovane forme (što je, složićete se, znatno bolje od čitanja našminkanih lagarija diskutabilnog vizuelnog stila, kakvi su najčešći CV-ovi koji se danas mogu videti prilikom uobičajenih poslovnih konkursa). Što se tiče prikazivanja profila, korisnici mogu izabrati informacije koje žele da budu vidljive „javnosti“, ali generalno kod većine korisnika možete videti u kojoj firmi i grani industrije rade, pozicije koje su ranije obavljali, koje škole imaju završene, kao i koliko kontakata održavaju sa drugim korisnicima ove mreže. Saradnike kojima ste izuzetno zadovoljni možete i preporučiti drugima, mada uvek treba voditi računa da ovo nije Facebook i da svaka akcija koju učinite ima određenu težinu, za razliku od društvenih mreža neobaveznog karaktera, tako da ćete lošim preporukama sami sebi obarati kredibilitet.
Što se tiče pretrage, mogućnosti su prilično velike. Osim traženja po imenu i prezimenu, možete se ograničiti na odgovarajuću industriju, kao i specificirati konkretnu državu (isto važi i za kompanije). Naravno, nije izostala ni mogućnost slanja i primanja ličnih poruka, a ono što je vrlo interesantno je berza poslova. Istina, za korisnike sa našeg područja ovo i nema tako veliki značaj (u trenutku pisanja ovog teksta, za područje Srbije bila su aktivna samo četiri konkursa), mada ovakav „elitizam“ mnogima i te kako može ići na ruku – činjenica da kod nas koristite LinkedIn i da ste tehnološki pismeni na ovom nivou, za pojedine poslove može biti od izuzetnog značaja jer predstavlja odličan filter naročito za zanimanja koja se mogu klasifikovati kao modernija.
Interesantan podatak u vezi sa LinkedIn-om predstavlja skorašnji izlazak ove kompanije na berzu. Akcije LinkedIn-a su već u toku prvog dana skočile sa početnih 45 na gotovo 123 dolara, dok se krajem dana vrednost kompanije stabilizovala na 9 milijardi dolara, odnosno duplo više od početne vrednosti. Mnoge je ovo podsetilo na izlazak Netscapea na berzu pre petnaest godina, kada se desila gotovo ista stvar i čime je započeto naduvavanje dot-com „balona“ koji se raspršio 2000. godine. Ipak, industrija je ipak nešto naučila u toku protekle decenije, pa ne verujemo da će se ponovo dogoditi da se vrednosti LinkedIn-a i sličnih Internet servisa veštački naduvava samo na osnovu celokupne fame oko ovakvih tehnologija i „buzzwordova“ (u grubom prevodu, „zvučnih“ fraza koje menadžeri uporno upotrebljavaju ne bi li impresionirali manje upućene sagovornike ili partnere kojima pokušavaju da prodaju određenu robu ili uslugu).
Drugi „kuriozitet“ (doduše, samo za one koji nisu članovi LinkedIn-a, dok za članove predstavlja priličan problem) u vezi sa ovom društvenom mrežom je sigurnosni propust koji je krajem maja ove godine otkrio jedan indijski stručnjak za sigurnost računarskih sistema i mreža. Propust je vezan za „kukije“, odnosno male fajlove u kojima Internet browseri čuvaju informacije među kojima je i vaše logovanje na sajtove (na ovaj način se obezbeđuje da se automatski ulogujete svaki put kada posetite neku društvenu mrežu, forum, e-mail servis i drugo). Umesto da konkretan LinkedIn-ov kuki ostane validan što kraće nakon čega bi automatski trebalo da bude obrisan, programeri ovog servisa smatrali su da nije problem da se njegovo postojanje oduži i na godinu dana, što znači da ukoliko se desi sigurnosni napad na neki računar, hakeri mogu pročešljati postojeće kukije i na osnovu zaostalog LinkedIn-ovog kukija dobiti mogućnost da pristupe ovoj mreži koristeći pronađeni nalog. LinkedIn savetuje da se za konektovanje koriste zaštićene, odnosno šifrovane konekcije (tu je mogućnost logovanja preko TLS/SSL protokola, odnosno HTTPS-a), ali to ne rešava problem što ovaj konkretan kuki nije zaštićen. U međuvremenu je stvar donekle sanirana, pa je životni vek LinkedIn-ovog kukija za autentifikaciju skraćen na tri meseca, a servis takođe namerava da celokupnu klijentsku komunikaciju sa sajtom uskoro prebaci na HTTPS, a ne samo proceduru logovanja korisnika.
Prošle godine LinkedIn je proširen servisom za ispomoć korisnicima, nazvanim „LinkedIn Answers“. Ukoliko vam zatreba pomoć profesionalaca u nekom poslu, možete postaviti pitanje koje će biti prosleđeno vašim kontaktima, čime u najkraćem roku možete dobiti kompetentniji odgovor nego kada biste ga tražili na javnim forumima. Naravno, nikada ne treba smetnuti s uma da je LinkedIn ozbiljna mreža, pa ovu mogućnost ne treba zloupotrebljavati prečestim zapitkivanjima o banalnostima – za tako nešto služi Yahoo! Answers, koji je zbog toga poslednjih godina i izašao na loš glas.
