Trendovi: Google i Kina
Izaberite željenu stranu:
Kina, SAD, Google, Hilari Klinton, hakeri, sajber-bezbednost, korporacije...šta se to u stvari dešava, ko tu koga, šta i kome? Naizgled zamršeno, sa brojnim interesima koji se prepliću, a u stvari, makar sa naše tačke gledišta, tako transparentno. Problemi na relacijama SAD – Kina – korporacije dobili su, bez ikakve sumnje, novu dimenziju ulaskom u novu eru bliske saradnje između ovih država, a posebno multinacionalnih korporacija koje operišu na njihovim teritorijama, te ulaskom u informaciono doba. Pokušaćemo da vas ne ugušimo nekim osnovnim informacijama, ali je neophodno dati određeni broj smernica kako bi se stekao adekvatniji uvid.
Filip Majkić
Trendovi: Google i Kina
Narodna Republika Kina je, kao što verovatno svi naši čitaoci znaju, u ovom trenutku komunistička zemlja sa vrlo izrazitim sklonostima ka „miksovanju“ tamo gde je to korisno, ali i sa sopstvenim vrednostima koje se razvijale hiljadama godina unazad.
Najmnogoljudnija zemlja sveta se razvijala sopstvenim tempom, asimilujući okolne kulture i inkorporišući ih u sopstvenu, relativno zatvorena za skoro sve uticaje sa zapada, sve do tzv. Opijumskih ratova, kada je Velika Britanija nasilno „otvorila“ kinesko tržište, nateravši ga da kupuje opijum, čija je trgovina u 19. veku bila značajna stavka u prihodima Njenog Veličanstva (tada kraljice Viktorije). To je – u kombinaciji sa zauzimanjem određenih teritorija i pretvaranjem istih u kolonije zapadnih zemalja – imalo dalekosežne posledice na otvorenost kineskog društva, ustrojstvo i (ne)stabilnost Kine, te prihvatanje stranih ideja. Opijum i druge droge su postali izuzetno traženi, i omogućavali su Britaniji i drugim zapadnim zemljama da u zamenu za iste dobijaju veliku količinu dobara kojima su dalje trgovali. Iako su imali kontakte sa zapadnim zemljama i ranije, Kinezi nikada nisu bili nepoverljiviji prema njima. Nakon brojnih unutrašnjih previranja, građanskih ratova, te zbacivanja carske dinastije, usledila je nova tragedija u vidu japanske invazije tokom drugog svetskog rata, te novog građanskog rata, vođenog između komunista (potpomognutih ostalim partijama koje su nacionalisti proganjali uspostavljajući sopstvenu diktaturu) i snaga nacionalističkog diktatora Čang Kaj Šeka. Kao što svi znamo, Mao Ce Tung je pobedio nacionaliste i utabao staze koje će Kinu dovesti u status velike sile.
 |
Istorijski sukob demokratskih i komunističkih država je, potpuno logično, inicijalno suprotstavio SAD i Kinu, a posebno je opasno bilo tokom Korejskog rata, kada je Kina direktnom vojnom intervencijom povratila otprilike polovinu poluostrva i ustanovila komunistički režim u novonastaloj državi, Severnoj Koreji. Američki general Mekartur je besneo i tražio da se Kina direktno napadne i porazi. Međutim, do toga nije došlo. Napetosti su postepeno jenjavale, a stidljivo su multinacionalne korporacije, koje odavno više ne haju previše za sputavanja idealima nacionalnih ideologija 19. i 20. veka, pronalazile veliki prostor za sebe na kineskom tržištu. Pad SSSR-a i komunizma u Istočnoj Evropi nije previše uticao na Kinu, koja je nastavila da se razvija svojim tempom i svojim stilom. Bilo je, istina, i kontroverznih događaja, poput onoga što se desilo na trgu Tjenamen, ali danas se Kina otvorila prema svetu i svi se bore za njeno tržište. Međutim, kineska vlada malo toga prepušta slučaju, i uslovi za poslovanje u Kini su posebna priča...
