Alati za održavanje Linux sistema
Izaberite željenu stranu:
Iako se može reći da su operativni sistemi zasnovani na Linux kernelu poprilično robusni i izdržljivi tokom mnogo meseci i godina eksploatacije, zahvaljujući mehanizmima koje smo opisivali u prethodnim tekstovima na ovu temu, to ne znači da ne postoje alati koji služe za održavanje sistema kako bi on što duže bio u top formi. Korisnicima Windowsa ovakvi programi su maltene obavezno "štivo" prilikom korišćenja računara, a u ovom tekstu pozabavićemo se nekolicinom korisnih alata za jednu desktop Linux instalaciju.
Ivan Todorović
Alati za održavanje Linux sistema
Pre nego što se okrenemo konkretnim programima za održavanje sistema, nije zgoreg da naglasimo pojedine bitne razlike između Linuxa i Windowsa, kako bi korisnici naviknuti na Microsoftov operativni sistem razumeli zašto su pojedini tipovi alatki izostali u ovom opisu. Na prvom mestu, kod Linuxa i sličnih sistema ne postoji koncept Registry baze u kojoj bi se čuvala sistemska podešavanja na "globalnom" nivou. Sistemska i programska podešavanja čuvaju se u tekstualnim fajlovima u folderu /etc ili u lokalnom korisničkom folderu, što ima svoje prednosti i mane (očigledna mana je teža integracija različitog softvera koji bi se sa jedinstvenom Registry bazom lakše "prepoznavao" i povezivao). Sa druge strane, zbog ovakvog pristupa ne postoji potreba za čišćenjem i defragmentacijom takve baze, a takođe, zbog toga što programi održavaju sopstvene konfiguracione fajlove i što se najveći broj programa pokreće pod korisničkim nalogom sa ograničenim privilegijama, mogućnost havarije sistema zbog slučajnog ili malicioznog upisa konfiguracionih podataka je minimalna.
Pošto je Linux u startu namenjen višekorisničkoj upotrebi, a korisnici imaju svest o tome da ne treba da koriste računar pod administratorskim privilegijama za svakodnevne poslove, nema toliko mogućnosti da neki program ugrozi stabilnost i integritet sistema. Zato ne postoji ni potreba za anti-malware softverom, a antivirusni i anti-malware programi koji postoje i za Linux uglavnom služe za čišćenje i oporavak Windows sistema, pošto u svojim bazama sadrže i potpise zlonamernih programa za Windows.
Defragmentacija hard diskova je na ranijim verzijama Windowsa bila takoreći obavezna praksa, jer starija izdanja ovog operativnog sistema nisu bila naročito pametna po pitanju aranžiranja i planiranja upisa podataka na diskove. Ako na nekom od Internet pretraživača potražite alatku za defragmentaciju diskova na Linuxu, sve što ćete naći su saveti da to uopšte ne treba da radite, jer su fajl sistemi i prateći mehanizmi na Linuxu dosta inteligentniji po tom pitanju. Umesto da ređaju fajlove u prve slobodne blokove, upisivaće ih na mesta na kojima je manja verovatnoća da će doći do kasnije fragmentacije, tako da naročite potrebe za defragmentacijom i nema. Noviji Windowsi su takođe dosta poradili po tom pitanju jer vode računa o tome gde i šta upisuju, a stručnjaci za diskove čak preporučuju da se defragmentacija ne radi tako često, već samo kada je procenat fragmentovanih fajlova na disku zaista veliki, kako bi se sam disk što više štedeo i što manje habao. Uglavnom, defragmentaciju diskova na Linuxu nije potrebno da radite, naročito ako ste pametno particionisali disk pre instalacije sistema (recimo, ako ste foldere /var i /tmp odvojili na posebnu particiju, jer se njihovi sadržaji intenzivno menjaju tokom rada).
A sada, konkretni alati. Napominjemo da ako koristite neku od najpopularnijih "kućnih" Linux distribucija kao što su Ubuntu ili Mint, programe koje smo ovde opisali možete jednostavno instalirati iz paket-menadžera (npr. Synaptic).
LuckyBackup
Bekapovanje, odnosno pravljenje sigurnosnih kopija fajlova, neizostavna je aktivnost svakoga ko ceni svoj rad. Nije prijatno izgubiti rezultate posla ni nakon samo jednog radnog dana, a kamoli nešto nad čime ste bdeli nedeljama ili mesecima. Ako do sada niste izgradili naviku da bekapujete svoje bitne fajlove, to bi pod hitno trebalo da učinite dok još nije kasno.
Na Linuxu postoji program po imenu Rsync čija je uloga sinhronizovanje podataka (fajlova i foldera) između različitih lokacija. Umesto da kopira cele fajlove zbog sitnih razlika, Rsync se snažno oslanja na "delta enkoding", odnosno tokom transffera prenosi samo razlike između fajlova, čime je jako pogodan za sinhronizaciju foldera ili diskova preko mreže. Jasno je da se ovakav program vrlo uspešno može koristiti i za bekapovanje podataka,kako kompletno tako i inkrementalno (recimo, napravite "sliku" određenog foldera i posle samo bekapujete izmene koje ste pravili na dnevnom nivou). Sa druge strane, Rsync je program koji se upotrebljava iz komandne linije tako da nije naročito udoban za korišćenje, ali zato postoji program LuckyBackup koji se oslanja na funkcionalnost Rsync-a, a pritom poseduje prijatan korisnički interfejs sa kojim je izuzetno lako raditi.
Pored toga što LuckyBackup nudi brojne opcije i temeljno pokriva praktično sve mogućnosti koje vam mogu zatrebati, interfejs je intuitivan, podešavanja su jasna i samoopisiva i ne bi trebalo da imate problema prilikom korišćenja. Za one koji hoće da sačuvaju svoje fajlove "na brzaka", dovoljno je da navedu šta treba da se uradi (bekap foldera, ili sinhronizacija između dva foldera), označe izvorni i odredišni folder i to bi bilo to. Napredniji režim omogućava da navedete koje tipove fajlova treba uključiti ili isključiti iz procedure, a možete navesti kako se treba ponašati sa simboličkim linkovima, korisničkim dozvolama i drugim pratećim podacima, kao i bekapovati na udaljeni računar uz mogućnost šifrovanja podataka preko mreže.
S obzirom da ćete pre ili kasnije doći u potrebu da bekapujete svoje fajlove, na LuckyBackup se možete osloniti jer nudi i jednostavnost korišćenja i mnoštvo naprednih opcija.
Adresa: http://luckybackup.sourceforge.net/
