Firefox kroz godine i verzije
Izaberite željenu stranu:
Najpopularniji alternativni web browser ima prilično interesantnu istoriju za svojih osam godina zvaničnog postojanja. Iako u mnogim zemljama ubedljivo dominira kao najkorišćeniji web browser, i dalje je “večiti drugi” (po nekim izvorima i treći) jer Kina kao poslednje uporište Internet Explorera i dalje ne popušta. S obzirom da je Firefox tokom svog postojanja napravio vrlo krupne korake u unapređenju korisničkog iskustva i uopšte redefinisanju surfovanja Internetom u odnosu na ono na šta su korisnici do tada bili osuđeni, nismo propustili da se osvrnemo na njih i vidimo dokle se u međuvremenu doguralo.
Ivan Todorović
Firefox kroz godine i verzije
Firefox se nije pre osam godina stvorio niotkuda, već je osmišljen kao odvojena komponenta tadašnjeg Mozilla paketa. Mozilla Suite bio je direktan naslednik nekada popularnog Netscape browsera, i sadržao je web browser, e-mail klijent, HTML editor i IRC chat klijent. Onda je Mozilla razvila novu marketinšku strategiju i odlučila da bi trebalo promovisati komponente Mozilla Suite kao samostalne aplikacije, čime su nastali Firefox i Thunderbird. Kao što smo rekli, Mozilla Suite faktički i danas postoji u vidu paketa SeaMonkey, s tim što se o njegovom razvoju brine Internet zajednica, dok je Mozillin fokus sada na Firefoxu i Thunderbirdu.
U vreme izlaska prve verzije, Firefox prosto nije imao konkurenciju na tržištu. Do izlaska Internet Explorera 7 trebalo je da prođe još dve godine, dokle su korisnici morali da se muče sa užasno neudobnim Internet Explorerom 6, ili da koriste znatno udobniju Operu, po cenu nekompatibilnosti sa brojnim web stranicama. Firefox je imao znatno manje problema sa kompatibilnošću na izlasku – godinama unazad postojali su i Mozilla Suite i njegov „zvanični“ derivat Netscape koga je gurao američki AOL, tako da su web dizajneri ipak koliko-toliko vodili računa o prikazu svojih sajtova i u Mozilla rešenjima. Ime Netscape tada je još nešto značilo.
Izlazak Internet Explorera 7 Mozilla je ispratila izbacivanjem Firefoxa 2, čiji je udarni novitet bila podrška za programske ekstenzije. Time je pokrenut ceo jedan talas prilagođavanja web browsera po ukusu korisnika, što su kasnije ispratila i ostala popularna rešenja. Tu su bile i neke funkcije koje danas uzimamo zdravo za gotovo, kao što se snimanje i vraćanje „sesija“ (skupa otvorenih stranica) i anti-fišing zaštita za koju se pobrinuo Google. Nažalost, Firefox 2 ostaće upamćen i kao jedna od najgorih verzija u pogledu potrošnje memorije i memorijskih „curenja“, a samim tim i tromosti rada celog programa nakon dužeg vremena upotrebe.
Firefox 3 jedna je od najznačajnijih ranih verzija, jer je njome počeo značajniji rast popularnosti ovog browsera na globalnom nivou. Napravljeni su značajni pomaci u poštovanju aktuelnih web standarda, a browser je dobio i podršku za korisničke teme, što su mnogi jedva dočekali.
Usledila je i verzija 3.5 (prvobitno najavljivana kao 3.1), jedna od značajnijih u pogledu unapređenja korisničkog iskustva i dobicima na polju performansi. Jedan od razloga je bio i taj što se već pojavio Google Chrome kao najozbiljnije konkurentsko rešenje, i postavio „domaći zadatak“ ostalima kako brzo treba da radi o izgleda jedan moderan browser, što je Firefox polako prestajao da bude.
Unapređeni JavaScript endžin (već čuveni TraceMonkey), bolja podrška za HTML5 elemente i slično rezultovali su duplo boljim rezultatima u sintetičkim testovima u poređenju sa prethodnom verzijom, ali je Firefox ipak kaskao za rešenjima koji kao osnovu renderinga web stranica koriste WebKit softver, a to je upravo Chrome.
Ipak, već je bila izgrađena velika baza korisnika, pa Mozilla još uvek nije imala o čemu da brine. Izdanje 3.6 došlo je kao, uslovno rečeno, minorna nadogradnja, jer je osim dodatnog unapređenja performansi donelo i poboljšan sistem skinova, izolovanje plaginova u separatne procese čime je pospešena stabilnost programa, kao i obaveštenja korisniku da je dostupna nova verzija plagina.
