Kako bezbolno na Linux
Izaberite željenu stranu:
Svako od nas poznaje nekog ko se slabo razume u računare, ali ih svejedno koristi na svakodnevnom nivou. Radi se najčešće o najosnovnijim poslovima poput posete Fejsbuku, proveravanja mejla, razgovaranja preko Skajpa i slično. Bilo da se radi o starim roditeljima koji bi da komuniciraju sa rodbinom u Kanadi, devojci koja studira društvene nauke ili komšiji kome računar menja muzički stub i video plejer, često je u priču uključen računar koji ne predstavlja poslednju reč tehnike, ali vrši posao. Kombinacija Windowsa XP i neukog korisnika predstavlja magnet za maliciozni softver, pa je samo pitanje vremena kada ćete ponovo morati da protraćite pola dana da bi računar doveli u funkcionalno stanje.
Ivan Todorović
Kako bezbolno na Linux
Postoji alternativa, i to veoma dobra - Linux distribucije koje su namenjene gotovo svim korisnicima koji znaju da čitaju, a pritom su imune na viruse i trojance za Windows. One se mogu pokazati veoma dobrim izborom, jer će korisnicim moći da rade praktično sve što su i do tada radili na Windowsu. Cilj ovog vodiča nije suptilno prevođenje korisnika u "Linux tabor". Od ljudi iz navedenih kategorija ne treba očekivati da će se ikada udubiti u računarsku tematiku - baš kao što postoji ogroman broj vozača kojima je najbitnije da ih automobil preveze od tačke A do tačke B, a za sve probleme i štelovanja tu je majstor.
Zato instaliranje neke od prijateljski nastrojenih Linux distribucija ne treba posmatrati kao pripremu terena za učenje Linux administriranja, već je cilj da se ovakvim korisnicima obezbedi operativni sistem sa kojim će se lako snaći, a vi više nećete brinuti oko redovnog održavanja sistema. Baš kao što se Mac OS X, koji je takođe izgrađen na Unixolikom kernelu, može koristiti dugo vremena a da nijednom ne otvorite komandni terminal, tako se može koristiti i Linux. Sve što je potrebno je izabrati pravu distribuciju. Koristan sporedni efekat je što je najveći broj Linux distribucija potpuno besplatan, pa ne morate brinuti ni o legalnosti celog poduhvata.
Postoji veliki broj Linux distribucija najrazličitijih namena. Dovoljno je pogledati sajt DistroWatch.com gde se može naći top lista najpopularnijih distribucija. Za sve njih je zajedničko da su zasnovane na Linux jezgru koji potiče iz istog izvora (www.kernel.org), tako da se Linux programi mogu izvršavati na bilo kojoj distribuciji (pod uslovom da su instalirane odgovarajuće sistemske biblioteke, baš kao što je na Windowsu za pojedine programe potrebno instalirati Visual C++ Runtime pakete).
S obzirom na otvorenost i "besplatnost" Linuxa kao platforme, najveći broj distribucija nastao je kao derivat neke od "drevnih" varijanti kao što su Debian, Slackware, Red Hat i drugi koji vuku korene još iz devedesetih godina prošlog veka. Ovoliki broj distribucija je posledica velikog broja razvojnih filozofija, gde se išlo iz krajnosti u krajnost. Postoje ljudi poput purista koji stoje iza distribucije Debian i koji se gnušaju vlasničkog softvera, pa svi paketi koji dolaze uz Debian ne samo što su besplatni, nego su strogo open-source. Postoje distribucije koje su čisto komercijalnog karaktera, poput Red Hat-a, i namenjene su upotrebi u korporativnom okruženju. Najzad, neko se dosetio da Linux može biti vrlo dobra osnova za operativne sisteme koji bi se koristili na desktop računarima u kućnim uslovima. Talas je započeo sada već legendarni Knoppix pre gotovo deceniju, koji se pokretao direktno sa CD-a, zajedno sa kodecima i plaginovima za reprodukovanje multimedije i surfovanje Internetom. Teren je potom razradio Debianov derivat Ubuntu, koji među manje upućenim korisnicima predstavlja praktično sinonim za Linux.
Ipak, ovde nećemo preporučiti Ubuntu. Kod ove distribucije su u toku oštri "rezovi" što se tiče izbora grafičkog podsistema, njegovog izgleda i ponašanja, tako da aktuelnu verziju ne bi trebalo koristiti na duže staze još neko vreme, barem dok autori ne zaključe u kom se tačno smeru kreće ova distribucija i na koje korisnike cilja. Drugi razlog je što Ubuntu podrazumevano ne dolazi sa Adobe Flash plejerom i audio/video kodecima, a i sam izgled grafičkog okruženja nije tako sličan Windowsu. Naravno, sve se ovo može srediti uz malo truda, ali je suština da angažman "vršioca dužnosti servisera" bude što manji.
Umesto Ubuntua, preporuka nedvosmisleno pada na Linux Mint. Radi se o derivatu Ubuntua koji je ultimativno namenjen apsolutno svakome. Izgled je u potpunosti pojednostavljen, grafički elementi su našminkani do maksimuma, a tokom instalacije sistema biće instalirani Adobe Flash plejer, kodeci i Java, uz automatsku aktivaciju svih potrebnih drajvera. Jednostavno, trenutno ne postoji distribucija koja je više prijateljski nastrojena od Minta.
