Operativni sistemi - ima li danas suštinskih razlika?
Izaberite željenu stranu:
Windows, Linux i Mac OS X su tri najkorišćenije familije operativnih sistema na kućnim i poslovnim računarima današnjice. Iako se vode večite verbalne borbe među simpatizerima ova tri tabora, surova je realnost da su se ova tri sistema toliko približila u pogledu funkcionalnosti da je većini korisnika suštinski svejedno koji će da koriste. Ipak, iza nas je burna decenija razvoja ovih operativnih sistema, ispraćena „ispiranjem“ mozgova, savetima poznavalaca i „poznavalaca“ i žestokom propagandom po Internet forumima, tako da pomenuta većina korisnika, iako često nije načisto šta koji OS može, ipak misli da zna šta je za njih najbolje. Zato smo pokušali da što neutralnije moguće napravimo presek stanja i pogledamo u čemu ove familije operativnih sistema liče, a gde zaista postoje bitne razlike.
Ivan Todorović
Operativni sistemi - ima li danas suštinskih razlika?
Ako ste ikad bili u poziciji da nekog uvodite u korišćenje računara, verovatno vam je poznato da korisnik „čistog uma“ može lako da se navikne na bilo šta. Nekog ko nema decenijsko iskustvo sa Windowsom možete postaviti pred Windows 7, OS X, Ubuntu sa Unitijem, Kubuntu sa KDE okruženjem ili Fedoru sa GNOME 3, i taj će se svejedno navići na okruženje. Naravno, pod uslovom da sve čita na jeziku koji razume, jer je opšte poznato da je od straha od novog daleko veći problem pri upoznavanju sa računarima kod starijih osoba predstavljalo nepoznavanje engleskog jezika. Srećom, svi aktuelni operativni sistemi nude interfejs i na balkanskim jezicima, tako da to odavno nije problem.
Bez obzira na interesantnu pojavu iz prethodnog pasusa, pomenuto ispiranje mozga je ostavilo traga. Zato imate imate korisnike sa malo ili nimalo iskustva u korišćenju računara, ali zato imaju i čvrste stavove zasnovane na onome što su čuli od drugog. Kao što je pre 7-8 godina AMD procesore pratio glas da su nestabilni, zato što su ljudi kupovali najjeftinije ploče sa lošim čipsetovima koji su bili odgovorni za probleme, tako i sada postoji armija tehnički polupismenih korisnika koji bez ikakve dvojbe tvrde da je Windows „svetlosnim godinama“ ispred ostalih operativnih sistema, sa sve samouverenim namigivanjem prilikom forumskih diskusija, kao da iza njih stoje dva doktorata iz kompjuterskih nauka. Realnost je malo drugačija, a razlika u upotrebljivosti između najkorišćenijih operativnih sistema nikad nije bila manja.
Fajlovi
Nekada davno, fajl sistemi su se zaista drastično razlikovali. Kućni Windowsi pre verzije XP podržavali su samo FAT32 sistem, koji je zbog svoje jednostavnosti i danas pogodan za pojedine tipove skladišta (npr. Fleš memorije), ali ga je vreme neumitno pregazilo kada su u pitanju hard diskovi. HFS na Mekintošu i ext2 na Linuxu bili su dosta bolji što se tiče koncepta organizacije podataka, ali nije bilo ni govora o naprednijim funkcijama kao što su „shadow“ kopije fajlova , žurnaling (vođenje evidencije o akcijama koje treba uraditi pri upisu na disk pre nego što se ono zaista izvrši, što drastično pomaže oporavak pri nestanku struje) i slično.
Srećom, ta vremena su daleko iza nas, pa Windows danas koristi NTFS fajl sistem koji je daleko dogurao u pogledu mogućnosti, na Mac-u je uobičajen HFS+ koji je napakovan praktično svim što se danas smatra uobičajenim, a na Linuxu je najčešći ext4. Za sve je zajedničko da su brzi, efikasni i maksimalno pouzdani.
Šta ovo znači prosečnom korisniku? Na prvom mestu, neće gubiti fajlove ako nestane struje tokom rada računara, ono što nehotice obriše vrlo verovatno će moći jednostavno da vrati, a ako mu padne na pamet da kopira ili pravi fajlove veličine nekoliko desetina gigabajta, ni tu neće biti problema jer današnji sistemi podržavaju fajlove reda veličina terabajta i naviše. Pritom, svi aktuelni operativni sistemi će korisniku napraviti njegov personalni folder u kome se nalaze podfolderi kao što su „Video“, „Downloads“, „Pictures“ i slično.
