Windows Registry
Izaberite željenu stranu:
Windows Registry je centralna baza operativnih sistema familije Windows, koja sadrži krucijalne sistemske i programske podatke i od koje zavisi celokupno funkcionisanje sistema i instaliranih aplikacija. Nebriga o ovoj bazi može kompromitovati stabilnost i pouzdanost operativnog sistema, ali sa druge strane, preterano insistiranje na održavanju baze najčešće ne proizvodi ništa osim pukog gubitka vremena korisnika. Pretresimo ovu temu malo detaljnije…
Ivan Todorović
Windows Registry
Na operativnim sistemima proisteklim iz NT familije, kao što su Windows XP, Vista i Windows 7, Registry je raspodeljen u nekoliko fajlova. Sistemska podešavanja nalaze se u folderu C:\Windows\System32\Config (nezavisno od toga da li koristite 32-bitni ili 64-bitni operativni sistem), dok se podešavanja u vezi sa konkretnim korisnikom nalaze u fajlu NTUSER.DAT lociranom u korisničkom folderu (C:\Users\ImeKorisnika). S obzirom da su u pitanju binarni fajlovi, njihovu strukturu nema smisla pregledati pomoću nekog editora, već za to postoji ugrađeni Registry Editor (Start -> Run -> Regedit). Ovo naravno nije jedini način za pregledanje i iščitavanje Registry baze, već Windows programima nudi odgovarajuće funkcije kojima mogu otvarati Registry, pregledati sadržaj i unositi izmene (naravno, pod uslovom da korisnik koji pokreće takav program ima podešene odgovarajuće privilegije).
Kao što vidimo, Registy je podeljen na nekoliko korenih ključeva karakterističnih imena. Prefiks „H“ je skraćeno od Hive, što bukvalno prevedeno znači košnica, a u ovom slučaju simbolizuje veliku grupu podključeva. Kao što smo rekli, podešavanja za svakog korisnika čuvaju se u NTUSER.DAT, a za korisnika koji je trenutno ulogovan i otvorio je Registry Editor, vrednosti u podgrani HKEY_CURRENT_USER odgovaraće podacima iz njegovog NTUSER.DAT fajla.
Ovi osnovni ključevi služe za najrazličitije sistemske namene. Recimo, CLASSES_ROOT (između ostalog) sadrži definisane tipove fajlova, ekstenzije fajlova asocirane sa tipovima, komande u kontekstnom meniju koji se dobija desnim klikom na neki fajl i slično. CURRENT_CONFIG sadrži podešavanja sistema u pogledu hardvera (prijavljeni uređaji, dodeljeni drajveri i slično), dok instalirani programi svoja podešavanja najčešće upisuju u LOCAL_MACHINE\Software, kada su u pitanju podešavanja na „globalnom“ nivou, odnosno za sve korisnike, ili u CURRENT_USER\Software, ako se radi o podešavanjima za trenutno ulogovanog korisnika koji je i instalirao program.
Svaki ključ (predstavljen sličicom klasičnog foldera u levom delu Editora), osim podključeva, može sadržati i konkretne podatke. Tipični tipovi podataka su niz znakova (string), niz bajtova odnosno binarnih vrednosti, i celobrojna vrednost u 32-bitnoj ili 64-bitnoj širini. Celobrojne vrednosti se ovde nazivaju espektivno DWORD i QWORD, što potiče iz programerskog žargona.
Na x86 računarima, bajt je tradicionalno 8 bita, 16-bitna vrednost je takozvana reč (word) što vuče korene jo&ˇ od 286 računara koji su imali 16-bitne registre; 32-bitna vrednost je „double word“ (DWORD), a 64-bitna „quadruple word“ (QWORD). Ovo navodimo čisto da biste shvatili da je Registry Editor alatka koju su pisali programeri za programere, tako da nije retkost što se koriste „neprevedeni“ pojmovi, već se podrazumeva da imate makar rudimentarno poznavanje istih ako se već uhvatite dubokog čačkanja sistemskih podešavanja.
